Zvuk

Ponekad pomislim da svaki zvuk dok putuje prelama se u hiljadu nijansi i tonova..Zauzima svoje mesto u vremenu,dostize predele koje ne mozemo ni da zamislimo,i nema granice..Iako mislimo da je sacinjena u prostoru,tonu i vremenu,zvuk nastavlja da plovi kroz bezgranicna prostranstva mimo naseg zapazanja.U najvecoj diskreciji,zavaravajuci sve oko sebe-on postoji! Iz sopstvene senke zivi,uz stvari,dogadjaje i sve sto mozemo zapaziti svuda oko nas.Takodje zivi u proslosti kao i buducnosti,ne sluteci da ga samo sadasnjost pokrece i stvara.Gledajuci neki odredjen predmet mozemo cuti zvukove koji se ne cuju.Nazivam ih zvuk proslosti.Takodje pri pomisli na nase zelje i mastanja,,ponovo mozemo cuti zvuke koje niko osim nas ne cuje.Nezivam ih-zvkovi buducnosti..
Dok sedim u tisini,pronalazeci osecanja,laganim dodirom osecam zvuk sadasnjosti.

Pomalo je mozda i neprijatan.Pocinje da prati svaki moj pokret i ne napusta me.Zelela bi' da ga nema,ali ga ne mogu oterati.Obuzima moje telo,cak dopire mnogo dublje i cini mi se-tako je nepobediv. Ne mogu se boriti i pustam ga da vlada,ali...cujem samo jecaj.