samoca

Kad ostanes sam,potpuno sam
kad sve ladje tonu
kad ne vidis vrh i nisi na tronu…
Kad si dole duboko
u smrtnoj tami,hladnoci,
kojom hraniti se hranom!?
Kad si ostavljen,odbacen i sam…
kad nema nikog ruku da ti pruzi
i nemam kome ja da je dam.
Kuda tad’?
Kad osecas samo bol,jad,
kad pocnes da mrzis samog sebe,
kad udaras u zidove i nema vise coska da se sklonis,
kada bi da izadjes iz sopstvene koze..
Da li se to moze?
Bar na minut,sekund,tren…
Kako biti smiren,svoj?
Kako ostati covek a samo si broj?
Kako ostati svoj,ostati jak…
Kada si sam a okolo samo hladnoca,bol,tama i mrak..
Ja ne znam…zna li neko..?
i da zna..
Ali nema nikoga.
Niko ne moze osetiti ovaj bol,
cuti razarajuci krik,
koji svom svojom snagom uznemirava i mrtve duse.
Kad’ gradovi se ruse,
kad’ padovi postaju navika..
Postoji li razlika,da li disem ili ne?
Da l’ sam nista il’ sam sve?
Ne neznam..
suprotne opcije dve..
Na kraju,ne znam nista,znajuci sve!
Da li izlaz postoji?
Da li vreme izbrojava poslednje sate il’ stoji.
Milion pitanja a odgovor ni jedan
I ponovo-da li je zivot vredan?
Da ili ne?
Kuda sada?
Gde?