tom skupinom krika,boja,lepote i reci. Uiviceno iscekivanjem,kao necim svetim,kao ono sto se zna a ne izgovara se. Vrtovi najdivniji . . vrtovi ti, pruzaju se svuda gde svetlosna nit sama moze da se proteze. Kakav skup tih divnih boja..kad ih vidim samo..Kada bi trebala jednu da izdvojim,ne bih mogla. A i ne bih htela, jer izdvojiti jednu nit,cini mi se,razbilo bi svu caroliju.
Te boje,istina i realnost..
te boje,zelje i zudnja samo..a tako puno i tako mnogo..
A drugom nekom,sve to nista je i prazno,sve to suplje i krec samo..Ne,nije to tako jer ta ziva dusa bez lepote i siromasnog duha je stvorena.Ne,nije!Vec samo zato sto,taj delic sveta,nije njen,ne poseduje je ona..Pa zato i samo zato je slepa pred svim tim svetlosnim opstancima,obojenim minutima snova.
A moram vam reci,na svetu ih je mnogo i nisu sve tako carobne.Ima i onih crnih,sumornih,mirisa okrutnih,ociju zadimnjenih.. nalik aromi zapaljenih kostiju.
Svako ih ima,neko ovakve,neko onakve,i svaka je nalik zivotu kakav zivimo.Cini mi se ponekad da su one odraz u ogledalu nase sadasnjice,izdah nasem dahu,glas nasoj pesmi. Tako su stvarne i tako nestvarne u trenutku.. u dahu.. otkrivene..
One su svuda.. u svemu..one su sve!
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.