Znas,
Covek uvek moze da bira,a taj izbor ne mora uvek da bude ispravan.Skloni smo tome da gresimo na ovaj ili onaj nacin.
A zasto sam ja izdvojila tebe iz prosto receno mase momaka koji zale da budu sa mnom? Ne, nisam ja bogom dana,ne zivim bezbrizno pod staklenim zvonom,ne kupam se u medu i mleku. To je samo cinjenica,realno,onako kako jeste. A tek cu da zablistam u punom sjaju,kad se teska vrata zamnom zatvore i osetim miris slobode. Bila sam spremna da sebe dam nesebicno i bez rezerve,bez ostatka.Mozda toga nisi bio svestan,ali ja jesam,svakog momenta,veruj mi,pre nego sto jednostavno samo kazem kraj i pustim te..Pustim te da tragas, da lutas,da zivot ti ispune neki nebitni ljudi,da provedes vreme sa devojkama za jednu noc,sat vremena.I sta onda? Sta kada te zeljja nazad meni dovede..Ja cu samo reci-kasno je.Mozda cu te ipak jos voleti ali mi ponos nece dozvoliti da mi se priblizis i dirnes tamo gde sam najslabija.A ponos ume da bude od svega jaci.To zapamti dobro. ako uopste znas sta znaci ta rec ili je to za tebe jos jedna obicna rec koju si cuo usput i slucajno. Ti ne mozes da zadas nizak udarac,jer odavno si previse pao dole i sam si,da,potpuno sam.Nazalost,ti to ne vidis,a sve ovo sto ti pisem,samo ti pomazem i pruzam ti ruku,jer u tome i jeste covekova velicina.Vidi,ja ne lazem,pogotovo ne one ljude koje poznajem ili sam poznavala.Ne lazem i al’ bacam na gomilu sve ono sto ne valja i nije dobro po mene.Da, bacam na djubriste i guram na dno.A da li je tebe uopste i potrebno gurnuti,kad si vec to ucinio sam.Posatao jos samo jedan vise u nizu koji gaze po samom mulju i prljavstini.Da li si se to samo sapleo o svoje sopstvene noge,ne znajici kuda i kako..a mogli smo sve.Mozda si mogao i nemoguce,da ostvaris neostvarivo,da dodirnes nedodirljivo.Na sam vrh,tron.Ja cu dostici,malo mi treba,ali bez tebe.Tron nije za maloumne i slabe i ti mu ne pripadas..Istina boli,bas okrutno izvini…Malo se salim,imam ja nesto malo srca za takve kao sto si ti..budalo..Opet malo sale nezrelo deriste praznoglavo.Eto, uspeo si i da me nasmejes svojom gluposcu.A i glupost je dar od boga,samo moras da naucis da je delis sa sebi slicnima,da zivis sa njom.Ja to razumem u potpunosti cak do perfekcije,saosecam i zalim.Pazi-kada smo vec kod utvrdjenog cinjenicnog stanja dasi glup,onda imam jedan savet za tebe-cuvaj svoju glupos sa neizmerno visokim postovanjem i verom,da ces jednog dana progledati nekim novim ocima i sagledati stvari i postupke iz neke druge perspektive..
Covek uvek moze da bira,a taj izbor ne mora uvek da bude ispravan.Skloni smo tome da gresimo na ovaj ili onaj nacin.
A zasto sam ja izdvojila tebe iz prosto receno mase momaka koji zale da budu sa mnom? Ne, nisam ja bogom dana,ne zivim bezbrizno pod staklenim zvonom,ne kupam se u medu i mleku. To je samo cinjenica,realno,onako kako jeste. A tek cu da zablistam u punom sjaju,kad se teska vrata zamnom zatvore i osetim miris slobode. Bila sam spremna da sebe dam nesebicno i bez rezerve,bez ostatka.Mozda toga nisi bio svestan,ali ja jesam,svakog momenta,veruj mi,pre nego sto jednostavno samo kazem kraj i pustim te..Pustim te da tragas, da lutas,da zivot ti ispune neki nebitni ljudi,da provedes vreme sa devojkama za jednu noc,sat vremena.I sta onda? Sta kada te zeljja nazad meni dovede..Ja cu samo reci-kasno je.Mozda cu te ipak jos voleti ali mi ponos nece dozvoliti da mi se priblizis i dirnes tamo gde sam najslabija.A ponos ume da bude od svega jaci.To zapamti dobro. ako uopste znas sta znaci ta rec ili je to za tebe jos jedna obicna rec koju si cuo usput i slucajno. Ti ne mozes da zadas nizak udarac,jer odavno si previse pao dole i sam si,da,potpuno sam.Nazalost,ti to ne vidis,a sve ovo sto ti pisem,samo ti pomazem i pruzam ti ruku,jer u tome i jeste covekova velicina.Vidi,ja ne lazem,pogotovo ne one ljude koje poznajem ili sam poznavala.Ne lazem i al’ bacam na gomilu sve ono sto ne valja i nije dobro po mene.Da, bacam na djubriste i guram na dno.A da li je tebe uopste i potrebno gurnuti,kad si vec to ucinio sam.Posatao jos samo jedan vise u nizu koji gaze po samom mulju i prljavstini.Da li si se to samo sapleo o svoje sopstvene noge,ne znajici kuda i kako..a mogli smo sve.Mozda si mogao i nemoguce,da ostvaris neostvarivo,da dodirnes nedodirljivo.Na sam vrh,tron.Ja cu dostici,malo mi treba,ali bez tebe.Tron nije za maloumne i slabe i ti mu ne pripadas..Istina boli,bas okrutno izvini…Malo se salim,imam ja nesto malo srca za takve kao sto si ti..budalo..Opet malo sale nezrelo deriste praznoglavo.Eto, uspeo si i da me nasmejes svojom gluposcu.A i glupost je dar od boga,samo moras da naucis da je delis sa sebi slicnima,da zivis sa njom.Ja to razumem u potpunosti cak do perfekcije,saosecam i zalim.Pazi-kada smo vec kod utvrdjenog cinjenicnog stanja dasi glup,onda imam jedan savet za tebe-cuvaj svoju glupos sa neizmerno visokim postovanjem i verom,da ces jednog dana progledati nekim novim ocima i sagledati stvari i postupke iz neke druge perspektive..
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.