my life/ my love

Niko ti nikad u zivotu ne kaze

za onu drugu stranu medalje..

vec samo za onu sto se svetli..

Kao da su sa uma smeli i onu

drugu tamnu stranu.

Pomenu ponekad vrlinu

ali ne i manu..

Dok sedim u stanu,

dete mi place,

a ja nastavljam roman da pisem..

i pored sve tezine ne zelim proslost da brisem

niti menjam..

Mozda pomislite da kenjam.

Iako tesko disem

ipak ja znam tajnu,

-da bolovi oblikuju nase duse..

Znam da pratim zvezdu sjajnu

i kad snovi mi se ruse,

kada sva sto sam gradila
postane pepeo i prah.
Tu lezi moja snaga,
da,taj poslednji dah da mi snage
da gradim jos bolje,
jos lepse.
Da od nicega napravim nesto,
bolzna da upravlja rukama vesto.


LJubav je ono sve sto mi treba
ali ne sme niko zaboraviti
odavde do neba- da zivotna
medalja dve strane ima!
Bas kao leto i kao zima.
U ljubavi malo mrznje,
u mrznji malo ljubavi,
da nam ovaj svet nezastran i neogubavi..


Od uvek sam verovala u srce svoje,
vodilo me cas gore,cas dole..
ne zalim,niti imam za cim,
zivot je skola i ni malo ne zalim..
Zato ja danas mogu punim srcem da volim! 




sxmizla 2014

UGRIZ SAMOCE

Kad ostanes sam,potpuno sam...
kad sve ladje tonu,
kad ne vidis vrh i nisi na tronu...
Kad si dole,duboko,
u smrtnoj tami,hladnoci..
na dnu samom..
Kojom hraniti se hranom?

Kada si ostavljen,odbacen i sam..
Kad nema ko ruku da mi pruzi
i nemam kome ja da je dam.
Kuda tad?
Kad' osecas samo bol,cemer,jad,
kad' pocnes da mrzis i samog sebe,
kad' udaras u zidove i osecas sve vecu glad..
A nema vise coska da se sklonis.
Kada bi da izadjes i iskocis iz sopstvene koze..
Da li se to moze???
Bar na minut,sekund,tren..
Kako biti smiren,svoj?
Kako ostati covek,a samo si broj?
Kako ostati svoj,ostati jak,
kad' si sam,a okolo samo hladnoca,bol,tama i mrak?

Ja ne znam..zna li neko?
i da zna...
Al' nema nikoga..

Niko ne moze osetiti ovaj bol,
cuti razarajuci krik moje duse,
jer kad gradovi se ruse,
kad padovi postaju navika,
postoji li razlika..
Da li disem ili ne?
Dal' sam nista il' sam sve?
Ne,ne znam..
Zivotne opcije dve..
Na kraju,ne znam nista-znajuci sve!

Vrtim se u krug,kroz put trnja dug,
a nigde zvezda nema,ni neba ni svoda...
Dusa mi je zarobljena u olupinama davno potonulog broda.
Da li izlaz postoji?
Da li vreme odbrojava poslednje sate ili stoji?

Milion pitanja,a odgovor ni jedan!
Da li sada zivot je vredan?
Da ili ne?!
Da li biti nista ili sve?
Kuda sada?
Gde?!