Sve što šaljes, vraća se

Lica ima bezbroj, duša miriše na gnoj...
Djevojčice ne znaš još uvek šta su suze ,krv i znoj. 

Ne znaš šta je bol a bol je nekad lek, bez njega si mekušac ,prazan, uspavan i mek.
U glavi uvek moraš da imaš svoj štek uvek spreman izlaz ,ne treba ti Jack.
Uvek džoker u rukavu, osmeh uvek blag.
Zapitaj se tek kada svima počneš biti drag.... Jer snovi su jedno a život nešto drugo, sama biraš da li će te zvati "kralju" ili "slugo".
Ali ne zaboravi,  postoji i ono drugo , druga strana medalje. Vrh je uvek tu nekom bliže nekom dalje.
Budi sigurna da se vrati, sve ono što se šalje...
Čas gore, čas dole..
Nikad levo ili desno..
Dno je rupa bez dna a presto uvek tesno.
Salji dobro, gledaš lepše...
Salji loše, zlo te tapše...
Kako hodaš put se pravi ,zato dobro razmisli u svojoj glavi, kada sledeći korak budeš napravila ti...
Jer sve što radiš vraća se tvojoj porodici i tebi! 💟

Gde smo mi, gde smo to zapeli..

Gde smo mi?!

Krenem pa stanem,

Želim pa odustanem,

Pokušam ali posustanem...

U krugu se vrtim kad god ustanem.

Hoću te, a neću,

Mrzim te, i ostaću sama,

I opet ti želim sreću.

Volim te, ali ne mogu da zaboravim,

A pored tebe, čini mi se ne starim.

Stalno se pitam,

Šta hoćeš, štašta želiš..?

Ali onda se setim da životne znaš da deliš.

Stalno sam tebe stavljala na prvo mesto,

Umesto sebe...

Još strašnije je što sam to činila često

Zanemarila svoje potrebe..

Kao opijena sam ceo život kretala kad tebi..

Ništa mi nije bilo bitno, niti bitnije..

Dok ljubav iskorišćava samo duše sitnije..

Nisam verovala da možeš da iskoristiš moja osećanja,

Ali sve je bilo jasno videlo se kao usred svitanja.

Samo ja nisam videla to!

Ubiti toliku ljubav,

Previše boli, previše žalosno..

I umesto Zvezda stigli smo na dno.

Previše ljubavi prati i previše bola,

Premalo poštovanja, teška škola..

Ne može da ne boli i osmeh svesve da reši,

Ne postoji više onaj ko je ispravan, niti onaj ko greši..

Ne postoji uteha, niti neko ili nešto što može da me uteši..

A čovek nekako bol promeni,

duša se sledi a srce skameni...

Kako god bilo, još uvek si u meni

otkinucu krilo ali još si u svakoj pori, svakoj veni...

Dokle smo stigli, gde smo stali, da li postojimo ili smo nestali?!

5

Kuda ... metar od tebe ---
metak kroz suzu ---
Kuda... korak do sna ---
pola do dna.
Kuda ..pogled u cosak ---
ne vidin izlaz.
Kuda ... borba za ljubav ---
krivica,jad
i opet tuga taj verni drugar ---
kako,kome i koji put sad ---
Kuda da bezim ..lanac me steze ---
koga da volim .. prolazi dan
i sve je teze..

VUK

GOSPODAR KRVOLOKA,
SIN PATNJE I GLADI..
KRVLJU OKUPAN
SAM,IZGUBLJEN..

PREPUSTEN SVOJOJ ZELJI DA VLADA..

MOCAN I SLUDJEN,
PROKLET PO RODJENJU
LUTA I SANJA O MILOSTI I ISCELJENJU..
TRAZI BEG OD SAMOG SEBE...
OTROVAN OD MLEKA MAJCINOG,
CEZNE ZA KOLEVKOM,
ZA DAVNO NESTALIM GNEZDOM..
GDE JE,KAO I MI,
KAO DETE,
BIO SIGURAN I VOLJEN...

IZ DRUGOG UGLA

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

 , igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio,zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

...

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis. U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i sta je to mogao napisati.

Na to mu je prolaznik odgovorio:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

POUKA:
Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

Za sve osobe čiji je osmeh taj koji cini boljim ovaj svet

Obećala je da će doći ako bude lepo vreme. Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama. Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi. Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima. Bojao sam se da preko noći ne izbije rat, jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak...

— Matija Bećković