Vi stakleni ljudi

Gledam te prozirne ljude
koji ponosno nose
maske iza kojih
pokusavaju da se skriju..

Gledam te ljude
smeju se, piju,
placu, trze spas..

Gledam ih pretacu
iz casa u cas
dosadu tuznu
kao melem na ranu..

Cekaju tako starost takozvanu..
Zivot da prodje mimo njih..

Ne znaju slepi, pospani, jadni,
da cene svaki tren tih,
nemaju nikog i nemaju nista
jer izgubili su sebe
zbog svih maski koje ponosno nose..
Zele mnogo ali zivotu ne prkose
vec pustaju da ih sudbina sama
negde odnese gde bice im bolje..

Al' sudbina slabe gura sve dublje,
pusta da zivot prodje mimo njih..

Eh, prozirni ljudi
tuzne li sudbine vase,

gledam vas mrtve i prazne,
dizete case i nazdravljate
ni sami ne znajuci cemu..

Dok gledam vas tako,
dusu mi ostavljate nemu..
Skrenucu pogled sa vas,
nadam se da cete nekada naci,
vec negde sopstveni azil, budjenje, spas..



jun.2009.




jos slicnih tema:

• pronadji me

• samoca

• ja nosim crno