UGRIZ SAMOCE

Kad ostanes sam,potpuno sam...
kad sve ladje tonu,
kad ne vidis vrh i nisi na tronu...
Kad si dole,duboko,
u smrtnoj tami,hladnoci..
na dnu samom..
Kojom hraniti se hranom?

Kada si ostavljen,odbacen i sam..
Kad nema ko ruku da mi pruzi
i nemam kome ja da je dam.
Kuda tad?
Kad' osecas samo bol,cemer,jad,
kad' pocnes da mrzis i samog sebe,
kad' udaras u zidove i osecas sve vecu glad..
A nema vise coska da se sklonis.
Kada bi da izadjes i iskocis iz sopstvene koze..
Da li se to moze???
Bar na minut,sekund,tren..
Kako biti smiren,svoj?
Kako ostati covek,a samo si broj?
Kako ostati svoj,ostati jak,
kad' si sam,a okolo samo hladnoca,bol,tama i mrak?

Ja ne znam..zna li neko?
i da zna...
Al' nema nikoga..

Niko ne moze osetiti ovaj bol,
cuti razarajuci krik moje duse,
jer kad gradovi se ruse,
kad padovi postaju navika,
postoji li razlika..
Da li disem ili ne?
Dal' sam nista il' sam sve?
Ne,ne znam..
Zivotne opcije dve..
Na kraju,ne znam nista-znajuci sve!

Vrtim se u krug,kroz put trnja dug,
a nigde zvezda nema,ni neba ni svoda...
Dusa mi je zarobljena u olupinama davno potonulog broda.
Da li izlaz postoji?
Da li vreme odbrojava poslednje sate ili stoji?

Milion pitanja,a odgovor ni jedan!
Da li sada zivot je vredan?
Da ili ne?!
Da li biti nista ili sve?
Kuda sada?
Gde?!